Prema istraživanju koje je sporoveo emarketer, 2015. godina će globalno oboriti sve rekorde kada je reč o ulaganju u oglašavanje na društvenim mrežama. Procenjuje se da će marketari širom sveta u toku ove godine izdvojiti čak 23 milijarde dolara za ovaj vid promocije, što je za 33% više u odnosu na prethodnu. Značajan deo od ove 23 milijarde otići će na „novu“, najbrže rastuću i po angažovanju korisnika najuticajniju društvenu mrežu, a to je Instagram.

U momentu kada je Facebook kupio Instagram (za tričavih milijardu dolara), 30 miliona korisnika je „provlačilo“ svoje fotografije kroz Insta filtere, dok danas to radi više od 300 miliona.

U jednom od obraćanja iz kompanije kažu: „Instagram je mesto gde ljudi dolaze da se povežu i pronađu inspiraciju, a naš fokus prilikom uvođenja noviteta je da omogućimo da se to nastavi.“

Nadamo se da će tako i biti. Lansiranje ad-ova širom sveta najavljeno je za 30. septembar. Ono što najviše plaši pri pomisli na Instagram oglašavanje je to što će verovatno biti slično onome što se radi na Facebook-u, gde reklamom može da vas „gađa“ bukvalno bilo ko. Svako ko vas obuhvati svojim „targetom“ izlazi vam na timeline, bilo da ste zainteresovani za to što vam se plasira ili ne. Pametni oglašivači se trude da reklamom obuhvate one koje stvarno zanima plasirana poruka, ali zbog nerazumevanja posla i zahteva klijenata, prečesto se dešava da se sve svodi samo na „gađanje“ što većeg broja korisnika, pa „ko se upeca – upeca“.

Tako smo na Facebook-u danas svedoci masovnog spamovanja, ali i to je tema za drugi tekst.

Za razliku od Google-a, i dalje apsolutnog gospodara Interneta, koji nam prikazuje kontekstualno relevantne reklame zasnovane na našim ličnim upitima i pretraživanjima, Instagram reklame će se pojavljivati bez obzira na to kako se mi na Internetu ponašamo (u sadašnjosti).

Da li će uvođenjem reklama Instagram srušiti reputaciju omiljene i najuticajnije društvene mreže među korisnicima?

Odgovor je samo jedan: Videćemo.

Facebook-ovim izlaskom na berzu stvari su polako počele da se menjaju. Organic reach je postajao manji. Vaši postovi su dolazili do sve manjeg broja Facebook fanova, a post je postao “skup”. Promovisani postovi postali su gotovo sastavni deo svih digitalnih strategija, jer sav vaš content creation može pasti u vodu ukoliko ne uključite i dodatni budžet u vaše kampanje. Međutim, kreiranje viralnih postova često ume da bude Mont Everest content strategija, jer digitalni marketari znaju da recept tj. formula za viralan post ne postoji. Viral zahteva dosta kreativnosti, dobar tajming, pomalo sreće, ali i – možda najvažniji “sastojak” – publiku kojoj se obraćate.

Za Cooler Master Balkan Facebook stranicu zaduženi smo nepune 4 godine i počeli smo od nule. Pedesetak fanova se provlačilo nedeljama, kreativnim aktivacijama smo dolazili do prvih stotina, nakon čega i do prvih hiljada fanova. Govorimo o vremenu kada Facebook Ads gotovo da nije postojao. ☺ Od samog starta, strategija nastupa je bila jasna: na stranici želimo samo one ljude koji stvarno prate scenu i nišu u kojoj je Cooler Master prisutan i dominantan. Govorimo o jako maloj ciljnoj grupi ljudi: gejmerima, moderima kućišta, zaljubljenicima u hardver, mašine, ploče, tastature, miševe, slušalice. Danas, stranica broji više od 50.000 fanova, od kojih je gotovo 95% muškog roda, polovina njih starosti od 18-24 godine sa prostora Ex-YU, i šire. Slobodno se može reći da smo ih gotovo sve okupili na stranici. ☺ I sada, kada se susrećemo sa situacijom da sa prosečnim postom dolazite do nekoliko procenata, a često i ispod 1% fanova, na pomenutoj stranici vrlo često imamo primer da taj broj prelazi i 30%! Neretko bude više od 500 lajkova i preko 50 komentara na status koji podelimo. Zato ovo smatramo velikim uspehom.  A kako smo došli do toga?

Pre svega, kao što je već pomenuto, na stranici smo želeli one koje će proizvodi Cooler Master-a zaista interesovati. Broj nije značio mnogo, već target grupa, i tu je  kvaka 22! Ukoliko ste od početka sa fanovima, odnosno do njih dolazite na pravi način, upoznajete njihove navike i interesovanja, možete tačno da “osetite” šta će im biti zanimljivo. Dakle, stavite se u ulogu čitaoca vašeg posta: da ste među fanovima, da li bi vama to bilo zanimljivo?! I tada kreće magija: šerujte zanimljivosti koje ljudi zaista vole da vide, ili čuju. Fotografija povećava organic reach čak 5x više od linka, a video prilog interakciju čak 3x u odnosu na fotografiju. Ali post mora da bude ličan, a vaš content autentičan i realan! Facebook “voli” neformalan ton, prema tome, pričajte “jezikom” kojim pričaju i lajkeri vaše stranice.  Čemu suvoparno saopštenje ako oni kojima se obraćate pričaju smajlijima, a smajli povećava interaktivnost posta u nekim situacijama i do 50%, pa se i emotivna saglasnost vaših fanova povećava, što je i najpotrebnije. Drugim rečima, vaši fanovi tako zaista postaju “deo” vaše stranice. Zaboravite očiglednu prodaju, fanovi će je prepoznati. Umesto toga, pitajte ih šta im odgovara na proizvodu A, šta im se ne sviđa na proizvodu B. Pitajte ih o vašim proizvodima, posmatrajte ih kao da imaju karakter. I dobićete željeni efekat. Često viralni postovi na istoj stranici imaju veći reach od plaćenih, jer kad jednom post ode u viral, publika počinje da ga kontroliše. Dopustite im to! ☺

Content marketing kreira i podstiče interes za određenim sadržajem ili uslugom i privlači pažnju publike, na taj način ciljano privlačeći mogućne korisnike kroz stvaranje, razmenu i distribuciju odgovarajućih, prikladnih sadržaja. Trebalo bi imati na umu kako nije potrebno da takvi sadržaji budu reklamne prirode, već da posluže kao informacija ili slika.

Dobro je poznata činjenica da se ljudi danas o proizvodima i uslugama informišu putem weba ili društvenih mreža. Savete i preporuke za odabir proizvoda – i ne samo proizvoda – traže od svojih istomišljenika sa mreže i često na taj način donose odluku,između ostalog, i o kupovini. Čini se da agresivno oglašavanje sve više iritira. Stiče se utisak da na društvenim mrežama takav način reklame ugrožav privatni (virtualni) prostor korisnika. Dakle, reklame možda su često mala filmska umetnička dela, a ne sadržaj kojem se veruje. To je svojim istraživanjem 2013. potvrdila i agencija AB Nielsen kojoj je 92 posto ispitanika izjavilo kako u toku odabira proizvoda ili usluge više veruje preporukama najbližih, nego bilo kom obliku oglašavanja. Drugi pak izvor informacija kojem korisnici najviše veruju jeste izvorni sadržaj koji kompanije stvaraju i šalju putem svetske računarske mreže. Čak 69 posto od 29 hiljada Nielsenovih ispitanika u 58 zemalja u istraživanju, izjavilo je kako veruje tom obliku ponude, a ključan element na kojem zasnivaju svoje poverenje jeste kredibilitet kompanije koja ga proizvodi.

Dakle, sadržaj (content) nalazi se među prva tri razloga zbog kojih će neko postati vaš poklonik (fan), sledbenik (follower), a 6 od 10 korisnika Twittera i Facebooka preporučiće brend koji prate, a čak 67 posto korisnika Twittera kupiće nešto od toga brenda!  Ono što danas jedna objava na Facebooku ili video na YouTube-u, može malo šta drugo. Naravno, pre objavljivanja nekog sadržaja moramo se zapitati kakvu poruku želimo da pošaljemo? Hoće li to biti smešna slika koju ste preuzeli s nekog internet odredišta, ili možda samopromotivna objava koju ponavljate peti put tokom poslednja dva dana? Ili će to biti vaš sadržaj kojim zadovoljavate znatiželju korisnika, ili mu pak pomažete da reši neki svoj životni problem?

Sadržaj koji svakodnevno objavljujete na Facebook-u, Twitter-u, YouTube-u, Tumblr-u, Pinterest-u, Instagram-u, LinkedIn-u, jeste ono što pojedinca, grupu ili kompaniju razlikuje od ostalih i ističe među hiljadama i hiljadama drugih stranica koje takođe pokušavaju da pridobiju sledbenike i poklonike. Na žalost, mnogo toga čini se već viđenim, pa je njihov učinak kratkoročan, ponekad i kontraproduktivan. S druge strane sadržaj dobrog, visokog kvaliteta, onaj koji je stavljen u životni kontekst korisnika kojemu se obraćate i odgovara na njegove želje, jeste ono što će imati najviše shareova, retweetova, lajkova i komentara. To je ono što će ”boostovati” posete vašim internet stranicama, povećati interes za vašim brendom i ostvariti krajnji cilj – zadobiti poverenje korisnika

Imajući u vidu da korisnici na content marketing odvajaju čak 25 minuta dnevno, a na reklame svega 8 ili 30 sekundi, sigurno je da će uticaj content marketinga rasti. Reč je o delotvornom načinu da se proizvod/kompanija povežu s korisnikom i ponude dodatnu vrednost izvan društvenih mreža. Dakle, treba imati plan B za trenutak kada korisnicima Facebook ili druge društvene mreže budu postale dosadne. A najbolji plan B je internet magazin, blog, iPad magazin i slični modeli. Osim što uz njih korisnici provedu 25 minuta dnevno, cena jednog ovakvog projekta, na mesečnom nivou, odgovara ceni reklame u dnevnim novinama. Ona traje jedan dan, dok je stranica koju je mogućno guglovati, ne traje taj dan kada ga objavite, već mu se korisnici putem pretraživača i društvenih mreža često vraćaju.

Jasno, kada je reč o ovakvim projektima potreban je i veći tim – urednici, lektori, redaktori, novinari, programeri, dizajneri… Od njih se očekuje i određeno iskustvo na određenom polju. Zbog toga, oni koji se budu latili ovog posla, treba da znaju da to neće biti lako. Isto važi i za buduće klijente kada je reč o odabiru.

Poverenje se poklanja najvrsnijem timu.

Plan za konferenciju – Prisustvo na društvenim mrežama, video produkcija, live streaming

Posle detaljne analize i uzimanja u obzir raznih objektivnih faktora (kratak vremenski rok, specifičnost teme, itd), definisali smo dva aspekta moguće saradnje:

1. Konsalting oko prisustva na društvenim mrežama (Facebook, YouTube i Twitter), s posebnim akcentom na sprovođenje reklamne FB kampanje
2. Snimanje, montaža i postprodukcija, kao i Live streaming celog toka dvodnevne konferencije

Ubrzo su usaglašeni svi detalji, pa smo potpisali dvomesečni ugovor – do kraja juna 2014. godine.

U cilju što bolje pripreme, u međuvremenu je održano još nekoliko operativnih sastanaka, razmenjeni su i brojni mail-ovi, pa je zvanična saradnja sa CIRSD-om, odnosno bolje reći njena aktivna faza, konačno počela 7. maja, kada je u dnevnim novinama „Blic“ (kao i u internet izdanju tog lista) objavljena prva u nizu najava predstojeće koferencije.

Promocija konferencije na društvenim mrežama

Tog dana je puštena i FB kampanja (ukupan budžet predviđen za oglašavanje do kraja maja bio je 200e), koja je imala nekoliko ciljeva:

• Poziv zainteresovanima da se registruju za prisustvo na pojedinim predavanjima u okviru konferencije
• Promocija konferencije
• Promocija određenih postova
• Povećanje broj lajkera CIRSD stranice (u tom trenutku bilo ih je 1325)

s tim da su njen intenzitet i fokus prilagođavani trenutnim okolnostima. Naravno, pre svega imajući u vidu da sredstva budu ravnomerno, pravilno i efikasno raspoređena – sve do samog početka konferencije.

Ciljna grupa bili su nam:

• osobe zainteresovane za međunarodnu politiku i međunarodne odnose
• studenti FPN, odnosno Filizofskog i Filološkog fakulteta

Kampanja je bila fokusirana na Republiku Srbiju, u okviru starosne kategorije oba pola od 25 do 50 godina.

Inače, posebnu specifičnost predstavljalo je korišćenje tzv. FB „Conversion Pixel“-a, implementiranih na sajt, tačnije na stranicu “pozdravne poruke“, koju je posetilac dobijao posle uspešne registracije za konferenciju. Na taj način smo dobili detaljan uvid u broj ljudi koji su obavili registraciju putem neke od spomenutih FB kampanja. Dodatna pogodnost ove opcije je činjenica da je Facebook „pratio“ korisnike koji su posećivali sajt i kreirao „Audience“, tj. ciljnu grupu onih koji bi najviše odgovarali za plasiranu kampanju. Kasnije analiza je pokazala da je upravo to donelo najveću konverziju.

Kompletna statistika rezultata online aktivnost nalazi se u pratećem dokumentu, ali evo nekoliko najzanimljivijih podataka:

• FB oglasi su doneli 2216 klikova na sajt www.cirsd.org
• Za konferenciju se putem FB oglasa prijavilo 137 ljudi (ukupan broj prijavljenih bio je 576)
• Broj lajkera stranice je sa 1325 porastao na 3485 (zaključno sa 30. junom, jer je kampanja nastavljena i posle završetka konferencije

Twitter aktivnoosti vezane za konferenciju 

Posebna pažnja posvećena je aktivnostima na društvenoj mreži Twitter. Pre svega, zbog njene rastuće popularnosti (u Srbiji), ali i zbog činjenice da je idealna za prenošenje kratkih i efektnih poruka. Posle usaglašavanja oko dinamike i vrste sadržaja koji će biti plasiran putem zvaničnog Twitter naloga CIRSD organizacije, odabran je zvaničan hashtag konferencije. Dogovoreno je da se koristi #CIRSDconf jer je pokrivao više ključnih stvari:

• Jasno i nedvosmisleno govori da je reč o konferenciji, a CIRSD prefix direktno naglašava ko je organizator
• Dovoljno je kratak da se uklopi u prosečnu dužinu tvitova, što će nama, ali i posetiocima konferencije dati više prostora za tvitove
• Krajnji rezultat je lako pamtljiv hashtag, pa su stoga svi zainteresovani – posetioci, ali i ostali koje je ova tema zanimala – mogli u potpunosti da se posvete sadržaju tvitova, bez stalnog podsećanja na temu

Broj tvitova na dnevnom nivou, sa zvaničnog naloga i hashtag-om #CIRSDconf, je počeo osetno da raste dva dana pred konferenciju. Na taj način šira (Twitter) zajednica mogla je da se upozna sa programom i predavačima, ali i hashtag-om koji će tom prilikom biti korišćen.

Kompletna statistika Twitter aktivnosti nalazi se u pratećem dokumentu, ali evo nekoliko zanimljivih podataka:

• 557 tvitova sa 122 različita naloga više od 165 hiljada ljudi videlo je preko 2 miliona puta
• Tvitovi su u proseku prikazani po 13 puta na svakom od 165 495 naloga
• Zvanični nalog CIRSD organizacije je bio najviše retvitovan (103 puta) i najviše pominjan (221 put)

Sredinom maja snimljena je i najava konferencije – govorio je Nikola Jovanović, izvršni direktor CIRSD-a. Klip je upload-ovan na YouTube, postavljen na sajt, odnosno FB stranicu, a potom i deljen putem zvaničnih naloga na društvenim mrežama.

Video produkcija za potrebe konferencije

Kao što je već rečeno, pored konsaltinga oko prisustva na društvenim mrežama,  na ovom projektu bila je angažovana i naša video produkcija, što je podrazumevalo kompletno (video) pokrivanje oba dana održavanja konferencije. Snimanje i kasnija postprodukcija tog materijala nisu bili sporni, ali je postojala izvesna dilema oko obima Live streaming-a. Konkretno, u početku se razmišljalo samo o prenosu otvaranja, pre svega iz bojazni da bi Live streaming celog toka konferencije mogao da ugrozi posetu. Međutim, budući da je broj registrovanih već polovinom maja dostigao optimum, odlučeno je da se stream-uju sva predavanja.

Live streaming kompletnog događaja

Pitanje Live streaming-a rešeno je posle nekoliko sastanaka sa ljudima iz tehničke službe hotela „Metropol“, kao i opreativnim timom CIRSD-a gde su definisane sve naše logističke potrebe – pozicija režije, odnosno kamera, adekvatna internet konekcija, prostorija za montažu i upload gotovih priloga –  praktično svega što zahteva video produkcija jednog ovako velikog događaja. Takođe, administratoru sajta www.cirsd.org prosleđeni su parametri za implementaciju player-a (Iframe) za stream. Konačno, u četvrtak 29. maja, dan pre početka konferencije, sva oprema je postavljena i obavljeni su testovi za Live streaming (kvalitet upload-a, kao i veza sa Maxnet streaming serverom).

Za sam događaj angažovali smo sledeća kapacitete:

• 3 kamere
• HD audio/video mikseta
• 3 notebook-a
• Kontolni monitor za Live streaming
• Konvertor video signala
• Prateća oprema (kablovi, switcher-i, router, itd.)

Produkcioni tim činila su:

• 2 snimatelja
• 1 realizator prenosa
• 1 montažer

Pored njih, konferenciji su sve vreme prisustvovala i dva člana tima zadužena za društvene mreže, prevashodno Twitter. Oni su bili zaduženi da svojim prisustvom na društvenim mrežama animiraju i navedu druge korisnike da se uključe u praćenje konferencije.

Prvog dana, Live streaming je počeo u 10, a završio se oko 18h, dok je drugog satnica bila nešto drugaćija – od  9 do 17,30h. Prenos je tokom oba dana pratilo ukupno 2632 ljudi, sa prosečnim zadržavanjem u trajanju od 12 minuta i 10 sekundi. Ipak, važno je napomenuti da ovde ne govorimo o jedinstvenim posetama Live streaming lokacijama (CIRSD sajt i liveTV.rs), tj. svaki dolazak na spomenuta dva linka – iako je možda stizao sa iste IP adrese – beležen je kao „nova“ poseta. Praktično, to bi moglo da znači da je nešto manji broj ljudi (od 2632) gledao Live streaming, ali da su se zadržavali znatno duže (od prosečnih 12 minuta i 10 sekundi).

Budući da je ceo tok konferencije i sniman, po završetku svakog predavanja, materijal je obrađivan u montaži i potom upload-ovan na YouTube kanal CIRSD-a. Ukupno je podignuto 28 klipova, koji su pregledani od nekoliko desetina, do nekoliko stotina puta (najviše pregleda ima video na adresi  – 1077, zaključno sa 30.junom).

Pored toga, ispraćene su (jednom kamerom) i dve vankonferencijske aktivnosti, 30. maja i 1. juna: prijem u Belom dvoru za učesnike kod prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, odnosno sastanak Borda direktora CIRSD-a u prostorijama te organizacije.

Od snimljenog materijala je posle svega izmontiran i završni film – tzv. Follow Up konferencije.

Ukratko, zaključak je da je saradnja sa CIRSD-om je predstavljala obostrani izazov. Konferencija koju su organizovali bila je izuzetno kompleksna, i tematski i logistički, ali opšti utisak je da je sve proteklo u najboljem mogućem redu. Uostalom, činjenica da je otvorena mogućnost za neke nove zajedničke projekte i u budućnosti, sama za sebe dovoljno govori…

Tokom tih deset meseci bilo je nekoliko kriznih situacija, najviše izazvanih lošim rezultatima naše A reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu. Konkretno, reč je o porazima u duelima za Belgijom u Beogradu (0:3), odnosno Makedonijom (0:1). Ipak, najveća kriza nastala je zbog nečega što gotovo da i nije imalo veze sa fudbalom…

Praktično paralelno sa spomenutim kvalifikacionim utakmicama A reprezentacije, naša U-21 selekcija je pokušavala da se kroz baraž izbori za plasman na Evropsko prvenstvo. Protivnik je bila Engleska. Posle posle minimalnog poraza na gostujućem terenu u prvom meču (1:0), revanš je bio zakazan za 16.oktobar u Kruševcu. U utakmici bez mnogo šansi, na kraju su ipak pobedili gosti, pogotkom u poslednjem minutu nadoknade vremena, kada je golman srpske reprezentacije otišao u protivnički šesnaesterac ne bi li pomogao da se dođe bar do produžetaka, što je u kontranapadu iskoristio engleski igrač i loptu ubacio u prazan gol. Iz nekog razloga, on je tada počeo prilično provokativno da gestikulira prema publici, a u tome mu se pridružio tamnoputi bek Deni Rouz (strelac Vikam je belac), koji se ponašao još gore. Publika je uzvratila psovkama i verbalnim pretnjama, a onda je došlo do, srećom kratkotrajne, tuče između pojedinih igrača i trenera. Sve je trajalo tek nešto više od minuta, a kada se situacija smirila, navijači su čak aplauzom ispratili sve koji su izlazili sa terena, bez obzira na dres i boju kože.

Ipak, šteta je učinjena i Fudbalski savez Srbije je odmah najavio da će kazniti sve učesnike incidenta, bez obzira na to kako će reagovati UEFA. Izgledalo je da će se na tome i završiti, međutim već sledećeg dana u engleskim medijima je počela očito organizovana kampanja sa ciljem da se, navodno, saopšti „prava istina“ o događajima u Kruševcu. Mnoge vesti su počinjale izveštajima o konstantnim rasističkim povicima srpske publike tokom utakmice, a oni su, prema tim izvorima, najčešće upućivani spomenutom Deniju Rouzu. On je, naime, tvrdio da su mu navijači svaki put kada je izvodio aut ili se našao blizu linije terena (u Kruševcu nema atletske staze), dobacivali uvrede na rasnoj osnovi, gađali ga kamenjem ili, čak, stolicama! Slučaj je ekspresno dobio i političku konotaciju, pa se i britanski premijer Dejvid Kameron uključio u diskusiju, tražeći najoštrije kazne za odgovorne. Stigao je i predlog da redovno kolo Premijer lige bude u znaku podrške mladom beku. Fudbaleri širom Evrope, mahom tamnoputi, takođe su reagovali, stajući u odbranu Denija Rouza, a osuđujući Srbe generalno. Svi su tvitovali o tome ili postavljali osuđujuće postove na Facebook-u. Odjednom, nikome kao da više nije bilo važno što delegat UEFA-e na toj utakmici u svom izveštaju nije spomenuo bilo kakve rasističke ispade (o tuči je, naravno, imao šta da kaže), za Srbiju su tražene najoštrije sankcije, pa čak i isključivanje klubova i reprezentacija iz svih takmičenja na nekoliko godina! Ukratko, Fudbalski savez Srbije je bio uvučen u „rat“ na Internetu, bez znanja kako da ga vodi, a pritom je unapred proglašen krivim…

Kao agencija zadužena za njihovo prisustvo na društvenim mrežama, 18. oktobra smo pozvani na sastanak, na kojem je trebalo da se pronađe eventualni izlaz ili, bolje rečeno, pravi odgovor na sve te napade. Ispostavilo se da je jedan od ljudi iz Saveza iz snimka utakmice „izvukao“ sve situacije u kojima je Deni Rouz bio blizu publike. Nisu sve čuli nikakvi rasistički povici (osim zvižduka, naravno), niti ga je bilo ko nečim gađao. Štaviše, još jasnije se videlo da je upravo on verovatno najveći krivac za incident, jer je posle postignutog gola bez vidljivog razloga počeo da provocira publiku…

Naravno, postavilo se pitanje: kako upotrebiti taj materijal? Ljudi iz Saveza su imali ideju da snimak dostave domaćim sajtovima, ali mi smo im predložili potpuno drugaćiji pristup – da se obratimo (Internet) javnosti u Engleskoj! Rukovodili smo se ovakvom logikom:

• nema potrebe da ubeđujemo ljude u Srbiji da je cela stvar inscenirana, kad se odluka o mogućim sankcijama ionako ne donosi ovde
• mnogo je delotvornije da pokušamo da našu verziju prezentujemo u sredini odakle stižu optužbe
• ukoliko priča „prođe“ na tamošnjim sajtovima, domaći će svakako brzo preuzeti te linkove
• konačno, to će pokazati da je Fudbalski savez Srbije ume da iskoristi raspoloživa internet sredstva – u svoju korist.

Čim smo dobili saglasnost da ovu kampanju sprovedemo u delo, preduzeli smo sledeće korake:
• snimak smo tehnički obradili i pripremili za upload na YouTube
• napisali smo kratak propratni tekst, preveli ga na engleski, a klip naslovili „Danny Rose Is Lying to Whom?“ („Koga laže Deni Rouz?“)
• u reklamnu kampanju, usmerenu ka britanskim internet sajtovima, uložili smo 200 evra
Akcija je pokrenuta negde oko 17h, a do kraja večeri vodeći engleski portali već su počeli da embed-uju link sa našim klipom i, što je još važnije – naslovom. Ovo su samo neki od tih sajtova: Guardian, 101greatgoals, Reddit, Joe, WeAreFootbal,

U jednoglasnu osudu Srbije odjednom se uvukla sumnja, jer je bilo očigledno da slika „govori“ suprotno od onoga što je tvrdio Deni Rouz. Praktično, strana koja je optuživala, došla je u situaciju da mora da se brani. Iznenađenje je bilo tim veće, što sigurno niko nije očekivao da je FSS sposoban da na takav način ospori dotadašnje napade. Ubrzo se rasplamsala i diskusija u kojoj su samo Englezi, i to ne svi, branili svog igrača, dok su Škoti, Irci, Velšani, ali i mnogi drugi stali na „našu“ stranu! Takođe, kao što smo i pretpostavili, te engleske linkove su odmah preuzeli i najuticajniji domaći sajtovi: B92, 24sata, Telegraf, Sportske, MozzartSport, Media1, GlasSrpske, NoviMagazin, uz pohvalnu napomenu da je Fudbalski savez Srbije napravio izuzetno uspešnu ofanzivu tamo gde se najmanje očekivalo – na internetu… Uostalom, statistika apsolutno svedoči tome u prilog, jer je do danas (5. maj 2014.), samo na YouTube-u, taj klip imao 372709 pregleda.

Posle svega, Fudbalski savez Srbije je ipak kažnjen, ali neuporedivo blaže nego što je traženo i očekivano. Naravno, da su objektivne činjenice i sportska diplomatija najviše doprinele tome, ali mišljenja smo da je i kampanja koju smo sproveli u ime FSS-a imala značajnog uticaja da odluka bude takva.