Dugogodišnji klijent naše agencije, kompanija Microsoft, angažovala nas je krajem prošle godine da za njihove potrebe kreiramo video materijal koji će biti korišćen u svrhu promocije na društvenim mrežama Microsoft Srbija. Proizvod koji je trebalo da se nađe u videu bio je Windows Ink  - alat koji omogućava svima koji imaju Windows 10 operativni sistem i digitalnu olovku na svom računaru da brzo i lako crtaju, skiciraju, pišu, edituju i dele sadržaj. Ovaj program omogućava korisnicima da se zabave, ali u isto vreme i da budu produktivni i da deo posla koji su do sada radili kopiranjem ili screenshot-ovanjem učine bržim i efikasnijim. Cilj kampanje je bio da se ova nova funkcionalnost Windowsa 10 približi što većem broju ljudi, kao i da se pokaže na koji način kreativci mogu da primene ovaj alat u svakodnevnom radu.

Drugim rečima, da se kroz priču o Windows Ink alatu korisnicima predstavi ovo iskustvo, s krajnjim ciljem da se kod nekog stvori želja za spomenutim proizvodom. Izazov je prihvaćen! Za sagovornika na projektu, i jednog od odabranih promotera proizvoda, imali smo poznatog domaćeg muzičara, pisca i strip urednika Marka Šelića Marčela, koji je obajsnio način i prednosti upotrebe Windows Ink-a u poslu kojim se bavi.

Fokusirajući se na ciljeve kampanje, osmislili smo scenario u kojem se korisnik (Marčelo) suočava sa raznim zanimljivim situacijama prilikom obavljanja svakodnevnih zadataka na poslovnom planu, a uz Windows Ink pronalazi adekvatno rešenje! U videu smo detaljno opisali situacije sa kojima se gledalac može vrlo lako da se poistoveti.

KAKO?

Snimanje je organizovano u, kako je i Marčelo rekao, njegovom radnom i životnom prostoru. Video je rađen jednom kamerom (Sony NEX EA50EH), ali smo koristili Canon foto objektiv, čime je postignuta dubinska oštrina i filmski efekat kadrova. Inače, ovakva vrsta kombinovanja opreme pogodna je za statično snimanje, snimanje intervjua i slično.

Uz pomoć rasvetnog Dedolight interview kit-a, dnevnu sobu smo adekvatno osvetlili za potrebe snimanja i pretvorili je, na licu mesta, u mini studio i scenu za intervju.

Radi postizanja neophodne dinamike u videu, korišćena je kombinovana tehnika statičnih kadrova i kadrova iz ruke, sa promenom fokusa po planovima. Snimljeno je ukupno 60 minuta materijala, a snimanje je trajalo 8 sati. Što se tiče muzike, korišćene su Marčelove autorska stvari, uz njegovu saglasnost, kao i kadrovi sa velikog beogradskog koncerta iz Hale Sportova.

U cilju što vernijeg ilustrovanja priče, neke scene su izrežirane, uz glumu i filmski način snimanja i kadriranja, što je doprinelo tome da video bude atraktivan. Naglašavamo da o ovome posebno treba voditi računa kada se video namenski pravi za društvene mreže, jer one zahtevaju poseban pristup i formu.

Video je promovisan na social media kanalima Microsofta Srbija, na njihovoj Facebook stranici  i Twitter nalogu. Promocija je započela objavom teaser videa, kojei je u samo nekoliko dana videlo više od 190.000 ljudi. Posle toga pokrenuta je promocija konačne, duže verzije, koja je takođe izazvala veliku pažnju fanova i javnosti. Klip je do sada videlo preko 120.000 ljudi, a kampanja će trajati do kraja januara. Zahvaljujući ovom projektu, kao i odličnom strateškom vođenju Microsoft digitalnih kanala od strane agencije LBS team, video sadržaje promovisane tokom prethodnih 6 meseci pregledalo je najviše Microsoft-ovih pratilaca – čak 34%. Ovaj rezultat stavlja Microsoft Srbiju na prvo mesto po praćenju video sadržaja na društvenim mrežama u CEE regiji.

Ipak, koliko god da je to sa emisijom išlo dobro, najluđe stvari su nas tek očekivale. Ukratko: ljudima iz „Microsoft“-a se dopao način na koji smo radili, i nije prošlo mnogo, a mi smo već snimali za kancelariju u Redmondu. I to ne samo po Srbiji, već u mnogim gradovima sveta: Berlinu, Minhenu, Dubaiju, Helsinkiju, Hong Kongu, Madridu, Valjadolidu, Varaždinu, Bukureštu, Dubrovniku, Londonu…. Mala firma iz Srbije, koju smo osnovali Veljko i ja, izvozila je svoj proizvod, video uslugu, u SAD! Da čovek ne poveruje…

Inače, posebno pamtim nešto što nam se dogodilo tokom snimanja u Rumuniji. Na tom projektu je trebalo da radimo od početka, ali kako nismo mogli da se uklopimo u tremine, angažovana je neka lokalna produkcija. Međutim, ljudi iz Micorsoft-a su bili nezadovoljni onim što su dobili, pa su nas, budući da smo već sarađivali – a trebalo je reagovati brzo – pozvali da odemo u Bukurešt i (ponovo) snimimo tri kratke izjave. Izvadili smo vize i krenuli kolima: naš „stalni povremeni“ saradnik snimatelj Rade Radivojša, Veljko i ja. Skoro osam sati vožnje, uglavnom po lošim putevima…

U svakom slučaju, dok smo sledećeg dana pripremali poziciju za snimanje, primetio sam da se oko nas muva jedna krupna žena, očigledno azijskog porekla. Nije mnogo pričala, više je gledala šta radimo. Ispostavilo se da je, u stvari, Amerikanka. Zvala se Keli Li, ili tako nekako. Nekoliko sati kasnije, kada smo konačno sve završili, prišla nam je i pitala:

„Šta imate u planu za sutra?

„Ništa posebno, mislili smo da se vratimo kući, u Beograd“, odgovorio sam joj.

„A da li biste možda mogli da pođete sa mnom u Berlin? Volela bi da mi i tamo nešto snimite. Avion kreće negde u toku prepodneva. Naravno, pokrićemo vam sve troškove…“

„Pa, ako tako stoje stvari…“

Onda smo saznali da je Keli ispred kancelarije u Redmondu bila zadužena za čitav projekat. Sve je kasnilo zbog već spomenute rumunske produkcije, pa je, da ne bi iskrsli neki novi problemi, i došla u Bukurešt. Neki tamo Srbi treba da spasavaju stvar? Jasno da je morala da bude zabrinuta! Ali, onda joj se dopalo ono što je videla i odmah je odlučila da nas angažuje i za nešto drugo…

Ipak, u Berlin nismo otišli sa njom sutradan, već dva dana kasnije – iz Beograda. Avionom, razume se. Možda zvuči malo glupo, ali ja sam tada prvi put pomislio da mi izgleda stvarno umemo da radimo ovaj posao….