Snimali smo video studije slučaja za velike kompanije, radili korporativne filmove, putovali na najvažnije IT događaje u svetu, ali i dalje je osnovu našeg biznisa činila TV emisija. I bez obzira što je, vremenom, u određenim krugovima postala važna i uticajna, mi smo svakog decembra strepeli da li ćemo sa emiterom produžiti ugovor i za narednu godinu. Da ne ulazim sad u detalje, ali bilo je tu svega i svačega…

I tako, posle još jednog decembarskog natezanja oko uslova, odjednom smo shvatili da je jedino rešenje da ubuduće izbegnemo taj stres – osnivanje sopstvene „televizije“! Doduše, ne one „prave“, već internet televizije. Ili, tačnije rečeno, specijalizovanog IT portala. Iz današnje perspektive to se verovatno čini kao sasvim logičan potez, ali treba znati da je tada kod nas dial-up i dalje bio dominantan način povezivanja na internet. U prevodu: i obično čitanje tekstova često je predstavljalo problem, a kamoli gledanje nekog video priloga! Ipak, iako smo svega toga bili svesni, verovali smo da će internet na kraju pobediti i da je definitivno to put kojim treba krenuti. Portal je zvanično promovisan 2007. godine u Hanoveru, na CeBIT-u, tada najvećem svetskom sajmu iz te oblasti. Ali onda su u Srbiji raspisani vanredni izbori i ideje kao što je bila naša morale su, po ko zna koji put, da sačekaju bolja vremena…

Naravno, to nije značilo da smo odustali, pogotovo zato što smo ono malo para koje smo imali već investirali u projekat. Takođe, to nije značilo ni da odustajemo od TV emisije. Jednostavno, mi ćemo je praviti, pa dok ide – ide. A portal je, u svakom slučaju, nešto samo naše i tu niko ne može da nas uslovljava na bilo koji način. Posle kraćeg lutanja oko imena, na kraju smo se odlučili za livetv.rs, i na toj adresi portal se nalazi i danas…

Što se tiče koncepta, nismo baš odmah znali šta hoćemo, ali smo tačno znali šta nećemo – politiku i estradu. Osnovu su činili prilozi iz emisije, a onda smo polako dodavali: Biznis, Kulturu, Sport, Zabavu… Nešto smo sami snimali, nešto kupovali od drugih. Pomogli smo mnoge ljude, organizacije i manifestacije, neke stvari možda nikada ne bi ni bile viđene, da nije bilo naših kamera…

U svakom slučaju, kad je portal definitivno zaživeo, počeli smo da razmišljamo: šta dalje? Jedan naš bivši kolega iz RTS-a, imao je običaj da kaže da su direktni prenosi događaja – vrh televizijskog posla. Lično, imao sam potpuno drugačije mišljenje, ali zaintrigirala nas je ideja da bi direktne prenose mogli da radimo u sopstvenoj produkciji, i to na internetu. Posebno što pre nas u Srbiji tako nešto niko nije pokušao…

Uz pomoć naših tadašnjih tehničkih partnera, kompanije Agena, konačno smo i smislili način, pa je jednog prepodneva, mislim da je bila sreda, iz beogradskog hotela „Hyatt“, realizovan naš prvi live streaming. Ako se ne varam, prenosili smo jedan lokalni IBM skup, a da smo uradili dobru stvar, definitivno se potvrdilo kada se javio neki njihov šef iz Nemačke i rekao da je gledao prenos, i da je bilo odlično…

Od tada je prošlo dosta vremena, i u međuvremenu smo uradili veliki broj live streaming-a. Iz različitih gradova i zemalja, sa jednom ili više kamera. Na našem portalu, na sajtu klijenta, na Facebook-u. Prenosili smo fudbalske i rukometne utakmice, koncerte, promocije, konferencije, panel diskusije, stručne skupove –  neke čak i u isto vreme…

Ukratko, live streaming je ubrzo postao naša najtraženija usluga, pa se, zapravo, pokazalo da je onaj naš kolega iz RTS-a ipak bio u pravu. Jer, direktni prenosi za mnoge ipak jesu vrh televizijskog posla, čak i na internetu…